Перейти к главному меню навигации Перейти к основному контенту Перейти к нижнему колонтитулу сайта

ҚАШҚАДАРЁ ЗИЁРАТГОҲЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА ҚУРИЛИШ АРХИТЕКТУРАСИ ТАРИХИ

Аннотация

Мазкур мақолада Марказий Осиёга ислом дини кириб келгач Мовароуннаҳрда маҳаллий анъана ва қадриятлар ислом маданияти билан уйғунлашганлиги, унинг жанубий ҳудуди бўлган Қашқадарё ҳудуди Шарқнинг йирик давлат бирлашмалари таркибида бўлиб келганлиги, воҳада  ислом олами номоёндалари: тасаввуф вакиллари, саҳобалар, саййидлар, хўжалар, номлари билан боғлиқ ҳақиқий ва рамзий қабрлар мавжудлиги ҳақида маълумот келтирилган. Шу билан бирга ҳудуд архитектура меъморчилигида lX-Xll асрларда асосан, марказий хонаси гумбазсимон услубдаги мақбаралар қурилиши ривожланганлиги, кейинчалик  улар атрофида масжид, азон айтадиган минора, сувдан  фойдаланиш учун ҳовуз, таҳоратхона, баъзи жойларда чиллахона, ҳатто мадрасалар ҳам бўлганлиги айтилган.Мақбаралар қурилиш услуби: X-XlV асрга оид, Темур ва темурийлар даври меморчилиги, XV-XVl асрларда қурилган ноёб архитектура ёдгорликлари, XVll-XVlll асрга хос зиёратгоҳлар меъморчилиги, XlX-XX асрлар тарихий ёдгорликлари намуналари тарихи бирламчи манбалар, архив маълумотлари, дала тадқиқотлари материаллари асосида батафсил ёритилган.

Ключевые слова

Қарши, Кеш, Насаф, Нақшаб тасаввуф, олим, аллома, ёдгорлик, мақбара, масжид, мадраса, зиёратгоҳ, архитектура архив, ҳужжат.

PDF (English)

Библиографические ссылки

  1. Джаббаров И., Дресвянская Г. Духи, святые, боги Средней Азии. −Тошкент: Узбекистон, 1993. −С. 73-76.
  2. Сулейманов Р.Х. Карши-Насаф-Нахшаб в системе мировой цивилизации. Роль города Карши в истории мировой цивилизации. −Ташкент-Карши, 2006; Массон М.Е. Столичные города в области низовьев Кашкадарьи с древнейших времен / Из работ Кешской археолого-топографической экспедиции ТашГУ (1965-1966 гг.) −Ташкент, 1973; Камалиддинов Ш.С. Историческая география Южного Согда и Тохаристана по арабоязычным источникам IX ¬− начала XIII вв. −Ташкент, 1996.
  3. Roemer H.R. The successors of Temur. The temurid and Safavid periods, in the Cambridge history of Iran. Vol. VI. Eds. P.Jackson & L.Lockhart. –Cambridge: Cambridge University Press, 1986. −pр. 98.
  4. ЎзМА, ф. 394-жамғарма, 1-рўйхат, 252-иш, 20-21 варақлар.
  5. Djuraeva, S. N. (2022). ANALYSIS OF SOURCE STUDIES AND HISTORIOGRAPHY OF TASHKENT SHRINES. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 10(12), 627-635.
  6. Djuraeva, S. (2020). Classification Of Pilgrimages In Sherobod Oasis. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(11), 17-20.
  7. Djuraeva, S. N. (2022). Geographical Location And Architecture Of Shrines Formed In The Surkhan Oasis In The IX-XII Centuries. Journal of Pharmaceutical Negative Results, 5188-5194.
  8. Djuraeva, S. N., Alimova, M. F., Mubarak, A., Mukhamadiev, N. E., & Djuraev, A. M. (2023). Historiographical Analysis of Tashkent-Medieval Religious Architectural Monuments. Journal of Law and Sustainable Development, 11(12), e2693-e2693.
  9. Djuraeva, S. N., & Alinazarova, D. V. (2024). SHRINES ASSOCIATED WITH THE KASHKADARYA OASIS ECOTOURISM. Oriental Journal of History, Politics and Law, 4(02), 1-10.
  10. Djuraeva, S. N., & Rakhimdjanov, D. A. (2022). TRADE RELATIONS OF THE SURKHAN OASIS ON THE GREAT SILK ROAD IN THE MIDDLE AGES AND THE CRAFTS THAT FLOURISHED THERE. American Journal Of Social Sciences And Humanity Research, 2(12), 56-61.
  11. Djuraeva, S., & Raximdjanov, D. (2021). Tourism Development In Mountainous Places Of Surkhandarya Region. Turkish Online Journal of Qualitative Inquiry, 12(6).

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.